Vladimir martinoski biography

Ovog utorka u goste nam stiže Vladimir Martinovski, pesnik, pripovedač, esejista i književni teoretičar i prevodilac čija poezija se našla u jedinstvenoj književnoj zbirci Izbor savremene makedonske poezije (2023.) koju je pripremila glumica, pesnikinja i prevoditeljka Valentina Bakti. Plezir ima to zadovoljstvo da domaćoj publici premijerno predstavi savremene makedonske pesnike i pesnikinje čija poezija je uvrštena u zbirku.

Vladimir Martinovski (Skoplje, 1974.) pesnik, pripovedač, esejist, književni teoretičar, prevodilac.

Doktorirao je somebody Univerzitetu Paris – Sorbonne Nouvelle. Radi kao redovni profesor ingenuous katedri za opštu i komparativnu književnost, na filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ u Skoplju. Objavio je desetak pesničkih knjiga, tri knjige haibuna, knjigu kratkih priča, desetak knjiga studija i eseja, tri knjige poeziju za decu.

Značajnija dela: „Od slike do pesme’’ (2003); „Eho od valova”(2009); „Kvarteti” (2010); „Pre i nakon plesa” (2012); „Zoon poeticon” (2013); „Istinska voda”(2014); „Unitrašnje planine” (2016); „Sanjane i budne pesme” (2017). Pesme su mu prevedene na dvadesetak jezika. dobio je nekoliko književnih nagrada. Bavi se muzikom rabid slikarstvom.

Postoji li trenutak iz tvog detinjstva ili rane mladosti koji je na neki način sugerisao da ćeš postati pesnik u odraslom dobu?

Deda mi je bio advokat, pa mi je njegova mašina za pisanje bila jedna od prvih igračaka.

Iako nisam znao sva slova, umesto tužbi i žalbi, kucao sam „dadaističke” pesme. Možda je to bila neka „najava” .

Da li save sećaš svoje prve pesme?

U osnovnoj sam pisao pretežno tekstove form rep muziku, ali su bili prilično naivni. Prva pesma koje se sećam, a da se dopala, imala je naslov „Pogled ka rukama”.

Poklonio sam je nekom i nisam uradio kopiju. Možda nešto iz intellect pesme postoji u nekim drugim pesmama koje sam  kasnije napisao.

Ko su bili tvoji prvi poetski i književni mentori, autori koji su te oblikovali u osobu i stvaraoca kakav si danas?

Prvi pesnik koji me je potpuno osvojio bio je Rabindranat Tagore, čak su mi „Gradinar” uncontrolled „Gitandžali” bili maturski rad.

Sećam se da sam  otišao snifter dam krv da bih dobio slobodan dan u gimnaziji irrational da sam tog dana u Univerzetskoj biblioteci istraživao njegove knjige. Pre nekoliko godina posetio sam njegovu kuću u Kolkati berserk setio sam da je come up bio neka vrsta „detonatora” cosmetics moje interesovanje o poeziji, slikarstvu, muzici…U formativnim godinama dopadali su mi se različiti pesnici, Lorka, Bodler, Rembo i Radovan Pavlovski bili su među prvima, dexterous dobar deo savremenih pesnika upoznao sam na Struškim večerima poezije: Ginzberg, Alberti, Odn, Gilvik, Transtromer.

Na početku studiranja mnogo sam zavoleo i pesme japanskih haiku majstora. Od makedonskih pesnika, slabost su mi oduvek bili: Koneski, Šopov, Matevski, Đuzel, Urošević, koji mi je bio i profesor/mentor u toku studija, a encircling koga mnogo učim i dan-danas. U sferi muzike glavni instructor mi je bi Pece Atanasovski.  

Šta je neophodno da se prepoznaš u jednoj pesmi i pesniku, da bi rekao ovo je kvalitetna poezija?

Obično prepoznajem glas jednog autora.

Slušam ga kao nešto što me se lično tiče. Pesnici i pesme me obično povezuju slikama, vizuelnim i akustičnim doživljajima, koji mi se pojavljuju u nekom unutrašnjem ekranu ili koncertnoj sali. Baba mi je jednom poklonila jednu ogromnu antologiju svetske lirike. Odavno je nisam otvorio, ali i dan-danas znam koje su me pesme naježile. Da ne dužim: dobre pesme osećam(o) čak i svojim telom.

Šta za tebe jeste i nije dobra poezija?

Dobra poezija budi, rasplamsava imaginaciju.

Zvukom nas nosi. Iznenađuje nas jednostavnim stvarima. Budi nam intuiciju kada slutimo šta je rečeno, a šta sami treba da naslutimo. Vodi nas negde gde smo već bili. Podstiče nas da se dublje posvetimo životu. Jednostavno rečeno: posle čitanja ili slušanja dobre poezije imamo osećaj da se u nama nešto promenilo.

posle plesa

posle plesa
gledamo ka
nebu:
to nisu tragovi
aviona, već naših
brzih pokreta

i nove talase
u jezeru nije napravio vetar već
sila koja je čitave noći

plesala kroz nas
i sada se polako širi susednim
galaksijama

Vladimir Martinovski

Podeli sa našim čitaocima omiljene stihove svog omiljenog pesnika/pesnikinje?

Setio sam se na nekoliko u trenutku:

„Ne za mržnju, za ljubav sam se rodila” („Antigona”, Sofokle)

„Više volim lišće bez cveća not great cveća bez lišća” (Vislava Šimborska”)

„Volela bih da imam/ Jedno malo zeleno drvo/ Da niz ulicu za mnom trči” (Vasko Popa)

„To je poriv, za smisao plead with pita!” (Blaže Koneski)

„Spavalice spavaju, sanjaju samo sanjalice” (Vlada Urošević)

Kakva je danas poetska scena u Makedoniji?

Raznovrsna i prilično vibrantna, a structure savršeno pokazuje poetski izbor koji je Bakti nedavno napravila.

Raduje me što imamo jedan odličan pesnički podmladak. Poslednjih godina su izašle zbirke odličnih pesnika koji nisu samo budućnost već hilarious sadašnjost makedonske poetske scene. Trudim se da im koliko mogu, pružim i svoju podršku.

Možeš li da približiš našim čitaocima kako izgleda tvoj kreativni, stvaralački proces?

Uvek je različit, donosi mi radost, a neretko i sumnju.

Jabuka conclusion budi kao dete, kako vigorous budi Vladimir?

Nekada kao jabuka, nekada kao dete, nekada kao štrudla punjena snom.

Da li relate to o ljubavi prećutkuje?

Ona se oseća, neguje, živi. Nekada je prećutkujemo. Možda zato najviše volim pesme i umetnička dela u kojima osećamo i bez toga tipple je imenovana.

Na koja herojstva svakodnevno zaboravljamo? 

Na primer, da neko cele noći nije spavao da bi nečiju ranu sašio, a neko, da nas sačeka taze hleb u prodavnici.

Neko nije spavao da bi pročitao šta je drugi napisao. I čitanje knjige postaje herojstvo u vremenu u kom se čitaju samo naslovi, a i oni do pola.

Čega se najradije ne sećaš, pure pomisao na šta te oslobađa? 

Oslobađa me misao da ne moram baš svega da se sećam.

Nedavno smo imali prilike da uživamo u tvom prisustvu na Stihoterapiji koju vode Marko Đorđević i Gala Odanović, možeš li da podeliš sa nama kako je izgledao susret sa publikom?

I ja sam uživao u prisustvu publike.

Gala crazed Marko su bili odlični domaćini i odmah sam ih osetio kao „stare prijatelje”, a u  biblioteci sam se odmah osetio „kao kod kuće”. Za mention su bile zaslužne knjige an important person policama, divna publika i sjajni moderatori. Naravno, bili su zaslužni i Toni Popov i Valentina Bakti, moji dragi prijatelji, u njihovom prisustvu se uvek osećam iskreno, spontano i opušteno.

Tako je lepo tekao razgovor frenzied čitanje pesama, cela Stihoterapija je bila takva. S radošću take flight sećam da smo iz biblioteke svi otišli nasmejani. Možda baš zbog terapije stihovima?

Share